Boing žurio da prestigne konkurenciju, avioni padali

Boing žurio da prestigne konkurenciju, avioni padali

25/03/2019 0 Autor: V.D.

NJUJORK – 

Boing 737 Maks, model aviona koji je u dve nesreće odneo više od 300 života, proizveden je u okviru žurbe kompanije “Boing” da prestigne konkurenciju.

Sada se vodi istraga o tome da li su pritom zanemareni neki ključni bezbednosni problemi, kao i dodatna obuka pilota.

epa04316923 The nose of Boeing's 787 Dreamliner at the Farnborough AIrshow in Farnborough, Hampshire, south east England, 15 July 2014. Boeing (NYSE: BA) and CIT Group Inc. (NYSE: CIT) global leader in transportation finance, announced on 15 July 2014 that CIT Aerospace has placed an order for 10, 787-9 Dreamliners, valued at 2.5 billion US dollars at current list prices. This brings the leasing company's total 787 orders to 20, including 16 787-9s EPA/ANDY RAIN

Kako piše “Njujork tajms”, 2011. godine šefovi “Boinga”, suočeni sa mogućnošću da “Ameriken erlajnz” kupi stotine aviona od “Erbasa”, odustaju od ideje razvoja novog modela letelice, za šta bi im otišla čitava decenija, i odlučuju se da osavremene postojeći 737, u roku od šest godina.

Sada, međutim, ta žurba da se napravi 737 Maks, preti da ugrozi reputaciju i profit kompanije.

U početku u Boingu nisu bili mnogo zabrinuti zbog najavljenog novog Erbasovog modela A320neo.

U sedišu Boingovog sektora putničkih aviona u Rentonu, u državi Vašington, procenili su da će taj avion biti skup i nekonkurentan.

Smatrali da ne treba odmah reagovati, već da treba sačekati kraj decenije i na tržište izbaciti potpuno novi model aviona.

Boing, inače, dugo nije ni imao razloga da brine zbog evropske konkurencije.

Ali od kraja 1990-ih sve više niskobudžetnih kompanija kupovalo je A320, da bi Erbas od 2005. godine preuzeo primat u prodaji.

U dotad arogantnom Boingu, alarm se upalio tek kada se pojavila mogućnost da jedan veliki američki avioprevoznik svoju flotu popuni isključivo Erbasovim avionima.

Tada je krenula žestoka trka da se zaostatak nadoknadi. Inženjeri su pritiskani da u kratkim rokovima urade tehnička rešenja i novi dizajn, radnici su premeštani sa drugih sektora, a pritom je i budžet bio ograničen.

Sadašnji i bivši zaposleni u Boingu kažu da, uprkos toj užurbanosti, nisu imali nikakve sumnje u kvalitet projekta kada je posao bio završen.

Da bi sustigao Erbas, Boing je morao da na 737 Maks postavi novi jači i veći motor, što je za sobom povuklo niz izmena.

Veći motor menja aerodinamiku aviona i čini da u nekim okolnostima on lakše gubi uzgon na krilima. Kako bi se to sprečilo, Boing je dodao i novi softver, pod nazivom MCAS, koji bi automatski spustio nos aviona ako bi se on nagnuo pod opasnim uglom.

Pošto je novi sistem radio iz drugog plana, u Boingu nisu smatrali da je za to potrebna obuka pilota, a regulatorne vlasti su se saglasile.

Ispostavilo se, međutim, da se upravo taj novi sistem našao u fokusu istrage poslednjih avionskih nesreća.

Boing sada radi na popravljanju MCAS-a.

Kompanija je pod sve većim pritiskom pošto avioprevoznici razmišljaju da odustanu od narudžbina ili da traže odštetu.

Proizvodnja u fabrici u Rentonu se, međutim, nastavlja. Boing trenutno proizvodi 52 modela 737 mesečno, većinom 737 Maks, a u aprilu namerava da taj broj poveća na 57, piše “Njujork tajms”.

izvor: RTV