Brnabić: Bez kompromisa u borbi sa sivom ekonomijom

Brnabić: Bez kompromisa u borbi sa sivom ekonomijom

22/05/2019 0 Autor: V.D.

BEOGRAD – 

Na četrvtoj godišnjoj konferenciji “Izlaz iz sive ekonomije”, koju organizuju Vlada Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz finansijsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), predstavljen je novi nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije. Planirano je da se u naredne dve godine smanji obim poslovanja u sivoj zoni za 200 miliona Evra, prijavi 11.000 radnika i registruje devet hiljada firmi koje posluju u sivoj zoni u legalne tokove. Program sadrži 36 mera i 153 aktivnosti.

...

“Apsolutno neće biti kompromisa u borbi, jer je to jedini način da obezbedimo fer uslove privredi koja posluje u skladu sa zakonima i plaća poreze. Mi možemo da obezbedimo bolji kvalitet života za sve građane Srbije”, naglasila je Brnabić na konferenciji na kojoj je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije.

Beograd, 22. maja 2019. – Premijerka Ana Brnabic je na Cetvrtoj godisnjoj konferenciji “Izlaz iz sive ekonomije”, porucila da drzava nastavlja odlucno da se bori protiv sive ekonomije i da tu nece biti kompromisa. FOTO TANJUG/ TANJA VALIC/ bk

Mere programa raspoređene su u pet ciljeva: efikasan i transparentan inspekcijski nadzor, jačanje svesti o važnosti suzbijanja sive ekonomije, efikasniji rad poreske administracije, obezbeđivanje povoljnog poslovnog ambijenta, kroz optimizaciju poreskih stopa, kao i efikasna i transparentna fiskalizacija i stimulisanje bezgotvinskog plaćanja.

Do sada su najbolji rezultati postignuti usvajanjem novog Zakona o inspekcijskom nadzoru, uvođenjem transparentnog sistema E – inspektor i elektronskog prijavljivanja sezonskih radnika.

“U ovom trenutku, iako nisu počeli sezonski radovi u poljoprivredi, mi imamo mnogo bolje rezultate u smislu broja prijavljenih radnika, broja poslodavaca koji prijavljuju te radnike i uplata u budžet na osnovu poreza i doprinosa, bolju nego svih prethodnih godina, a još uvek nismo ušli u sezonu i to je ono što ćemo gledati kako možemo da širimo u godinama pred nama”, rekla je premijerka Ana Brnabić. 

Mali: U septembru predlog za rasterećenje zarada

Ministarstvo finansija će u septembru dati predlog za dodatno smanjenje opterećenja zarada, najavio je ministar Siniša Mali na četvrtoj godišnjoj konferenciji “Izlaz iz sive ekonomije” na kojoj je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije.

U okviru konferencije članovi Koordinacionog tela vlade za suzbijanje sive ekonomije na čelu sa ministrom finansija Malim i privrednici okupljeni u NALED-ovom Savezu za fer konkurenciju razmotrili su prioritetne mere novog akcionog plana za 2019. i 2020. godinu, kao što je jačanje kapaciteta inspekcija, suzbijanje nelegalne gradnje i sive ekonomije u transportu, unapređenje procesuiranja poslovanja u sivoj zoni i druge.

“U septembru ćemo izaći sa predlogom daljeg rasterećenja opterećenja na zarade, videćemo na koji način, da li kroz poreze ili doprinose i koliko će to da košta budžet. Ali, mnogo više ćemo dobiti kroz smanjivanje sive ekonomije i veću zaposlenost. U septembru izlazimo sa konkretnim predlogom, koje doprinose i koje poreze i u kom iznosu i na koji način, sa ocenom efekata”, rekao je Mali u Palati Srbija.

Kaže da je smanjivanje fiskalnog opterećenja jedan od najvažnijiih zahteva privrednika, ali i potencijalni izvor sive ekonomije.

“Dugoročno opredeljenje vlade je da fiskalnu politiku usmeri ka održavanju niskog deficita, smanjivanje javnog duga i rasterećenja poreza i doprinosa na zarade”.

Kaže da je Ministarstvo finansija oformilo radnu grupu koja radi na predlogu novog Zakona o fiskalnim kasama i da će taj zakon verovatno biti usvojen zajedno sa budžetom za 2020.

Mali kaže da je važno i da se uvede novi sistem – on lajn fiskalizacija, kao svuda u svetu i napominje da u Srbiji trenutno ima 191.400 fiskalnih kasa.

Dodao je da nisu svi obuhvaćeni i da će ministarstvo vrlo brzo dati predlog kako da proširiti taj obuhvat.

“Onlajn fiskalizacija u realnom vremenu, jer svake sekunde imate kontrolu nad prometom svih privrednih subjekata, pa sam kompjuter ukazuje na kritične tačke, na primer, ako petkom nema prometa u nekom kafiću. E fakture je važna stvar i od marta prošle godine postoji e faktura za korisnike javnih sredstava. Tako da ne postoji razlog da se taj sistem ne proširi i na sve fakture u privredi”.

Mali ističe da se radi na toj reformi sa MMF-om i da ministarstvo već u septembar ili oktobar mora da izađe sa tim predlogom pred vladom.

Ministar naglašava da će to omogućiti i povraćaj PDV-a gotovo istog trenutka.

Ministar za rad Zoran Đorđević je rekao da to ministarstvo očekuje donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, zatim Zakona osiguranju u slučaju povrede na radu, izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i socijalnim kartama, zatim socijalnom preduzetništvu i o radu agencija za lizing radne snage…

“To treba ove godine da bude određeno. Promeniće se suštinski odnos prema radnicima. Država je na njihovoj strani i želi da im pomogne”.

Govoreći o sezonskom zapošljavanju, kazao je da je od 7. januara iako još nisu počeli sezonski radovi dosta radnika prijavljeno.

“Kada je reč o frilenserima, nigde u svetu nismo našli neko pozitivno rešenje, pošto iz bezbednosnog aspekta nije moguće kontrolisati za koga rade i kome su odgovorni. Ipak, oni mogu za malo para da osnuju agencije i da izmiruje porez i tako da legalno rade u državi Srbiji”.

Đorđević navodi da je važno za suzbijanje sive ekonomije osnivanje registra i onih koji rade na crno, tako da na sajtu tog ministarstva svako može da vidi ko je radio protivzakonito.

“Na sajtu može da se nađe za preduzetnike i šta sve treba da se ispoštuje kada dođe inspekcija rada, da bi sve bilo u skladu sa zakonom. Takođe, donošenje Zakona o socijalnim kartama će omogućiti pravičnije dobijanje socijalne pomoći”, dodao je ministar.

Ministarka pravde Nela Kuburović je rekla da od efikasnosti sudskog postupka zavisi stabilnost privrednog poslovanja.

Kako je rekla, specijalizacija sudija i tužilaca je dala dobre rezultate, a sada akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije predviđa unapređenje efikasnosti prekršajnih sudova.

Podsetila je da je od početka godine počeo da se primenjuje institut sporazuma o priznanju prekršaja, što je dominantno u oblasti tržišne inspekcije i inspekcije rada.

“Cilje je da se taj institut u narednom periodu proširi na makar još pet oblasti: Poresku upravu, građevinsku inspekciju, fitosanitarnu, poljoprivrednu i veterinarsku inspekciju. Dajemo punu podršku prekšajnim sudovima da koriste sporazume, jer su procesi onda brži i jeftiniji”.

Ministarka je rekla da treba izmeniti Zakon o prekršajima i da bi analiza za to trebalo da bude gotova do kraja drugog kvartala godine.

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave Zoran Kasalović je govoreći o rezultatima sistema E inspektor, rekao da je bilo više od 36.000 nadzora i da su od početka marta operativno angažovane četiri inspekcije u okviru tog sistema: tržišna, sanitarna, upravna i Inspektorat rada.

Prema njegovim rečima, zaprimljeno je nekoliko hiljada predstavki i pripremljeno je nekoliko hiljada operativnih planova, što je značajno dostignuće.

“Nadamo se da će do kraja godine i preostale 32 inspekcije biti operativne za e Inspektora, preko kojeg ćemo imati registar nadziranih subjekata, gde će se moći da se vidi istorijat prethodnih kontrola”.

Kazao je da ima ukupno 4.400 inspektora, što je za skoro 50 odsto manje u odnosu na 2008. godinu.

“To je za oko 2,5 puta manje po stanovniku u odnosu na prosek u EU. Zato smo pripremili akcioni plan zapošljavanja u periodu od tri godine novih mladih inspektora. Očekujem da ćemo u toku godine primiti do 400 mladih inspektora u inspekcijama”, rekao je on i dodao da će im izmenom regulative i plate biti povećana u proseku sa 50.000 na 62.000 dinara.

Pomoćnik ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture Saša Stojanović je rekao da je reforma izdavanja građevinskih dozvola značajno unapredila položaj naše zemlje na Duing biznis listi Svetske banke, kao i da je donet normativni okvir koji bi trebalo potpuno da suzbije nelegalnu gradnju.

“Mere u ovom akcionom planu su koncipirane u tom smislu, a cilj je zabrana divlje gradnje i sprovođenje Zakona o ozakonjenju objekata”.

Rekao je da su izmenjeni propisi koji će omogućiti rušenje objekata koji ne mogu da se ozakone i onih građenih posle 2015. godine i da, na primer, više nije neophodno pravosnažno rešenje nadležnog organa već da je samo dovoljno konačno rešenje građevinskog inspektora kojim se odbija zahtev za ozakonjenje.

Kaže da se rezultati očekuju i od upisa zabeležbe o zabrani prometa nekretnina izgrađenih posle 2015. godine, kao i zabrane priključenja na komunalnu infrastrukturu.

Stojanović je na naglasio da je potrebna bolja koordinacija svih koji se bore u suzbijanju sive ekonomije.

Na četvrtoj godišnjoj konferenciji “Izlaz iz sive ekonomije” danas je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji predviđa smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za gotovo 200 miliona evra i prevođenje najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove, u naredne dve godine.

Vlada uverenje da je u Vojvodini situacija po pitanju borbe protiv sive ekonomije nešto bolja, nego u ostatku Srbije, kaže predsednik pokrajinske skupštine Ištvan Pastor, dodajući da su na tom planu do sada u Srbiji preduzete značajne mere, važne i sa aspekta Vojvodine.

Posebno je bitno prijavljivanje sezonskih radnika, kao i pružanje posebnih pogodnosti za startap  preduzeća, koje su važne i za smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni. Borba protiv sive ekonomije ima direktne pozitivne efekte na budžetske prihode, podseća Pastor.

“Sa aspekta našeg vojvođanskog budžeta, to je bitno s bozirom na ukupan budžetski okvir i što se tiče republičkog budžeta jer iz toga praktično proizilazi i naš budžet, a s druge strane je bitno i zbog toga što budžet Vojvodine ima i direktne budžetske prihode, sopstvene budžetske prihode od dobiti korporacija koje rade na teritoriji AP Vojvodine  i od dela poreza koji se plaćaju na zarade” zaključio je Pastor. 

Podsticaj legalnog poslovanja, kao i smanjenje birokratije i troškova najvažnije su mere za razvoj privrede, rekao je član UO NALED-a, Svetoslav Atanasov i podsetio da je čak 79% privrednika u istraživanju NALED-a  reklo da su visoki porez i doprinosi na zarade ključni uzrok postojanja sive ekonomije. 

Šib: Pozitivni rezultati Srbije, siva ekonomija i dalje problem

Srbija je proteklih godina ostvarila pozitivan ekonomski rast uz povećanje poreskih prihoda, ali bez obzira na dobre postignute rezultate i dalje je veliki problem siva ekonomije, izjavio je danas ambasador Nemačke Tomas Šib i naveo da se procenjuje da siva ekonomija u Srbiji predstavlja i do 30 odsto njenog BDP-a.

Na godišnjoj konferenciji “Izlaz iz sive ekonomije” na kojoj je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, Šib je rekao da Srbija gubi značajne poreske prihode zbog sive ekonomije a taj izgubljeni poreski prihod mogao bi da obezbedi novi prostor za investicije u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i drugim oblastima na korist svih građana.

Naveo je da Srbija i Nemačka sarađuju u borbi protiv sive ekonomije i to nekoliko godina, da su postignuti rezultati i uspesi u tim nastojanjima, te da je zajednička namera da se pojača odgovornost vlasti prema građanima, ali i da građani moraju da poštuju određena pravila.

Među uspesima u borbi protiv sive ekonomije Šib je naveo posebne šaltere za savetovanje po pitanju poreza koji su otvoreni u okviru Poreske uprave širom Srbije na kojima su poreski savetnici odgovorili na više od milion zahteva i pitanja građana.

“Sa NALED-om smo podržali privremena poreska izuzeća za početnike u biznisu od prošlog oktobra i razne obuke”, rekao je Šib.

Istakao je da su zahvaljujući saradnji sa Vladom Srbije i svim zajedničkim aktivnostima koje su preduzete postignuti rezultati.

Naglasio je da je Nemačka spremna za nastavak saradnje sa Srbijom u borbi protiv sive ekonomije koja je blisko povezana sa jačem vladavine prava, nezaobilaznom stavkom u pregovorima Srbije o pridruživanju EU, kaže Šib.

Naveo je da će Nemačka nastaviti da pruža podršku reformama u Srbiji kao njen pouzdan partner,

Šib je rekao da je tokom proteklih godina ekonomski razvoj u Srbiji je bio pozitivan, da je rast bio solidan, da je poboljšana naplata i povećani poreski prihodi i to zbog većeg broja radnih mesta i viših plata.

Dodao je da je fiskalna konsolidacija dobro napredovala i da je javni dug znatno smanjen.

Novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije

Na Četvrtoj godišnjoj konferenciji “Izlaz iz sive ekonomije” u Beogradu, danas je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije koji predviđa u naredne dve godine smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za gotovo 200 miliona evra i prevođenje najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove.

Program koji su pripremili vlada i NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, sadrži 36 mera i 153 aktivnosti raspoređenih u pet ciljeva: efikasniji nadzor, unapređenje rada Poreske uprave, uvođenje podsticajnih mera za legalno poslovanje i zapošljavanje, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja, jačanje svesti o suzbijanju sive ekonomije.

Član Upravnog odbora NALED-a Svetoslav Atanasov istakao je na skupu u Palati Srbija da je pripremljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije i Akcioni plan za 2019. i 2020. godinu.

“I ovde dugujemo veliku zahvalnost Vladi Srbije, premijerki i ministru finansija na otvorenosti za dijalog s privredom”, rekao je Atanasov.

Naglasio je da su za privredu prioritetne mere koje će podstaći legalno poslovanje, smanjiti birokratiju i troškove, i kao primer naveo novu proceduru prijave sezonaca koja je uštedela 15 miliona evra poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama.

“Čak 79 odsto privrednika istaklo je u istraživanju NALED-a da su visoki porez i doprinosi na zarade ključni uzrok sive ekonomije i zato je smanjenje poreskog opterećenja jedna od najvažnijih mera”, rekao je Atanasov.

Kako je naveo, važno je da se proširi delokrug programa Startuj legalno i sistema za prijavu sezonaca u građevinarstvu, turizma i kućnih poslova, uspostavi elektronski javni registar taksi i naknada i da se prepoznaju novi oblici radnog angažovanja, kao što su rad s nepunim radnim vremenom, frilens poslovi i rad za stranog poslodavca, gde ima mnogo prostora za prevođenje radnika u legalne tokove.

Na konferenciji, članovi Koordinacionog tela vlade za suzbijanje sive ekonomije na čelu s ministrom finansija Sinišom Malim i predstavnici privrede okupljeni u NALED-ovom Savezu za fer konkurenciju razmotrili su i druge prioritetne mere akcionog plana, kao što je jačanje kapaciteta inspekcija, suzbijanje nelegalne gradnje i sive ekonomije u transportu, unapređenje procesuiranja poslovanja u sivoj zoni i druge .

izvor: RTV