Evropska unija bira novi parlament, u Srbiji glasa 100.000 građana sa dvojnim državljanstvom

Evropska unija bira novi parlament, u Srbiji glasa 100.000 građana sa dvojnim državljanstvom

26/05/2019 0 Autor: V.D.

BEOGRAD – 

Gotovo 100.000 građana Srbije sa dvojnim srpsko-mađarskim i srpsko-hrvatskim pasošima ima danas mogućnost da učestvuje na izborima za Evropski parlament.

U konzulatima Hrvatske i Mađarske u Beogradu i Subotici glasanje je počelo jutros u 7.00 sati, a građani s pravom glasa mogu da glasaju do 19.00 sati.

Građani Srbije sa dvojnim državljanstvom imaju prvi put mogućnost da biraju evroparlamentarce, a najviše građana sa dva pasoša ima u Vojvodini, pa osim u beogradskim glasa se i u konzulatima Mađarske i Hrvatske u Subotici, prenosi RTS.

Kada je Hrvatska u pitanju, ona ima 12 mesta u evropskom parlamentu, prijavile su se 33 liste, a u Srbiji je registrovano 27.200 birača – 12.400 u subotičkom konzulatu, a u beogradskom konzulatu 14.800.

Women wearing folk costumes cast their vote during the European elections in a polling station in Bujak, Hungary, Sunday, May 26, 2019. The European Parliament election is held by member countries of the European Union (EU) from May 23 to 26, 2019. (Peter Komka/MTI via AP)

Što se tiče Mađarske, ona ima 21 mesto u evropskom parlamentu, devet lista se prijavilo, a 70.700 registrovanih birača je iz Srbije.

Mađari su imali priliku (koji se nalaze u Srbiji i van matice) da glasaju putem pošte, tako da je već sada izvesno da je u Nacionalnu izbornu kancelariju stiglo oko 30.000 koverata iz Srbije.

“Registrovani birači će danas do 19 sati u konzulatu Mađarske moći da predaju svoje koverte koje su dobili na kućnu adresu u Srbiji, birači koji su se izjasnili da će glasačke listiće preuzeti u konzulatu Mađarske u Subotici (njih 684) moći će da obave svoju građansku dužnost do 19 časova uz važeći dokument”, rečeno je u konzulatu Mađarske u Subotici.

Svi hrvatski državljani koji nemaju prebivalište u Hrvatskoj, a žive u Vojvodini, mogu da glasaju, naveli su iz hrvatskog konzulata u Subotici.

Ti glasači ne moraju se registrovati, već mogu da dođu sa ličnom kartom Hrvatske i da glasaju, prenosi RTS.

Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije takođe je podsetio sve punoletne građane izbeglice iz Hrvatske koji poseduju hrvatsko državljanstvo (domovnicu) i bilo koji važeći dokument Republike Srbije sa slikom, da danas mogu da glasaju za predstavnike Republike Hrvatske u Evropskom parlamentu, u nedelju, 26. maja.

U nedavnom saopštenju Komesarijata se navodi da hrvatski državljani u Republici Srbiji mogu da glasaju na biračkim mestima u prostorijama Konzularnog ureda Ambasade RH u Beogradu (Kneza Miloša 82) i Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici (Maksima Gorkog 6).

Bez obzira na to da li su se do 15. maja registrovali ili ne, svi punoletni građani državljani RH mogu da glasaju ako u diplomatsko-konzularnim predstavništvima RH zatraže potvrdu i sa sobom ponesu na uvid domovnicu i važeći dokument Republike Srbije sa slikom, kaže se u saopštenju.

Izbori u većini zemalja EU, rezultati oko ponoći

U većini članica Evropske unije jutros su počeli izbori za Evropski parlament.

Za poslanike u Evropskom parlamentu danas se glasa u Hrvatskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Poljskoj, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Sloveniji, Grčkoj, na Malti, u Belgiji, Luksemburgu, Španiji, Portugalu, Estoniji, Litvaniji i u Mađarskoj.

Evropski izbori već su održani u četvrtak u Holandiji i Velikoj Britaniji, u petak su glasali Irci i Česi, a u subotu Česi (drugi dan), Letonci, Maltežani i Slovaci.

rumunija, izbori

(AP Photo/Vadim Ghirda)

Rezultati iz svake države članice biće objavljeni večeras posle zatvaranja poslednjeg biračkog mesta u Evropi, pri čemu se birališta poslednja zatvaraju u Italiji u 23.00 časa.

Prema prvim podacima iz Irske i Holandije odaziv birača bio je viši nego na prethodnim evropskim izborima kada je zabeležena rekordno niska izlaznost od ispod 43 procenta. Na prethodnim evropskim izborima 2014. godine Belgija je imala najvišu izlaznost od skoro 90 procenata, a Slovačka najnižu od 13 procenata.

Evropski izbori su i početak izbornog procesa za nove vodeće pozicije u EU, a održavaju se svake pete godine paralelno u svim zemljama članicama Unije.

Sami izbori se odvijaju na osnovu nacionalnih izbornih zakona, što dovodi do razlike u danu glasanja, najnižoj starosnoj dobi glasača i kandidata kao i visini cenzusa.

Treba naglasiti i činjenicu da je izlazak na izbore obavezan u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj, Luksemburgu i na Kipru, gde se i beleže najviše stope izlaznosti u Evropi.

Do kraja večeri trebalo bi da budu poznati i prvi preliminarni rezultati izbora, odnosno kako će izgledati navi saziv Evropskog parlamenta.

Evropski parlament će, bar u početku, imati 751 poslanika.

Poslanici se biraju proporcionalno, tako da manje članice kao što su Malta ili Luksemburg imaju po 6 poslanika, dok najviše poslanika Evropskog parlamenta dolazi iz Nemačke (96) i Francuske (74).

Velika Britanije će ponovo imati 73 mesta u parlamentu u Briselu sve do završetka procesa ratifikacije povlačenja iz EU. Planirano je da se nakon Bregzita broj poslanika u Evropskom parlamentu smanji na 705, pri čemu bi 27 mesta bilo dodeljeno drugim zemljama članicama.

Prema trenutnim projekcijama, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamenta trenutno vodeće snage evropskog desnog i levog centra i dalje budu najbrojnije.

Poslednje procene su da će trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) i pored pada sa trenutnih 217 mesta ostati najmnogobrojnija sa očekivanih 180 poslanika. Za njom dolaze Socijaldemokrate (SD) sa očekivanih 149 poslanika (u odnosu na 188 iz postojećeg saziva), Alijansa liberala i demokrata (ALDE) sa 76 i Zeleni sa očekivanih 57 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta.

A ballot for the European elections is casted in a polling station in Berlin, Germany, Sunday, May 26, 2019. (Michael Kappeler/dpa +++ dpa-Bildfunk +++/dpa via AP)

Očekuje se i jačanje populističkih stranaka i stranaka krajnje desnice, ali bez značajnijeg uticaja na proces odlučivanja unutar parlamenta.

Dan nakon evropskih izbora počinju pregovori oko formiranja parlamentarnih grupa.

Parlamentarna grupa može imati najmanje 25 poslanika iz najmanje četvrtine zemalja članica.

Trenutno u Evropskom parlamentu postoji 8 stranačkih grupacija među kojima su: Evropska narodna stranka (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE), Zeleni, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD), Evropska ujedinjena levica/Nordijska zelena levica (GUE/NGL) i Evropa nacija i sloboda (ENF).

Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul u Strazburu, kada će biti imenovani i predsednik Evropskog parlamenta, 14 potpredsednika kao i sastavi parlamentarnih odbora.

Prema nepisanom pravilu prihvaćenom prošle godine, grupa koja dobije naviše mesta u Evropskom parlamentu trebalo bi da predloži prvog sa svoje liste za budućeg predsednika Evropske komisije.

Lider Evropske narodne partije Martin Veber već slovi za novog kandidata za vodeće mesto Komisije. Istovremeno, zemlje članice, na čelu sa Francuskom, žele da direktno učestvuju u pregovorima oko raspodele najvažnijih poslova u EU.

Na vanrednom samitu EU zakazanom za 28. maj u Briselu, lideri zemlja članica okupiće se da bi dali svoje predloge kada je u pitanju imenovanje novog predsednika Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evropskog saveta, ali i novog šefa diplomatije EU i direktora Evropske Centralne banke.

Odluka o imenovanjima bi trebalo da se donese krajem juna na sastanku Evropskog saveta, a zatim bude i ratifikovana u Evropskom parlamentu.

Nova Evropska komisija bi trebalo da stupi na dužnost početkom novembra 2019. godine.

izvor: RTV