Guskova: Čerdomirdin je izdao i ruske i srpske interese

Guskova: Čerdomirdin je izdao i ruske i srpske interese

23/03/2019 0 Autor: V.D.

MOSKVA, BERLIN – 

Rusija se kolebala za vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije i menjala svoju politiku nekoliko puta, ocenjuje inostrani član SANU Jelena Guskova ulogu Rusije u pregovorima uoči i tokom bombardovanja i dodaje da je Ruska Federacija mogla da spreči bombardovanje, ali da nije uspela u tome, jer je zapad bio snažniji nego volja ruskih rukovodilaca.

Guskova je za Tanjug kazala da nema opravdanja za Rusiju što nije sprečila bombardovanje, navodeći da tako ogromna zemlja uvek ima mogućnosti.

mc.rs

Kako je navela, na početku bombardovanja tadašnji predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin rekao je da će okrenuti rakete prema Evropi ako ne prestanu sa bombardovanjem SRJ, a odmah nakon toga su sva skloništa u Nemačkoj bila opremljena.

Oni su bili uplašeni samo jednom rečenicom, bili su spremni i naši dobrovoljci da idu u Srbiju, znači bilo je mogućnosti, ali Zapad je bio snažniji, nego volja naših rukovodilaca”, kazala je Guskova.

Dodaje da je na početku, Jeljcin zauzeo stav da treba diplomatskim putem rešavati bilo koji problem, a ne bombardovanjem i insistirao je na tome ali, kaže Guskova, NATO nije hteo ni da sluša Rusiju, njima je bilo važno da Rusija ćuti.

Posle izjave Jeljcina da ne prihvata i ne priznaje bombardovanje, cela Rusija je stala na noge, od Vladivostoka do Kaljingrada održavani su protesti protiv NATO, na kojima je pružana podrška srpskom narodu, navodi Guskova i dodaje da su svakoga dana, danju i noću, ispred svih ambasada zemalja NATO održavane te demonstracije, a da je najveći protest bio ispred ambasade SAD.

„Međutim, to je trajalo samo dve nedelje, jer zapad je odlučio ne da promeni politiku, nego da nađe mogućnost uticaja na Rusiju. I našli su – razradili su jedan plan, koji se zvao dva magneta. Po tom planu prvo je trebalo privući Rusiju sebi, da se ona ne suprotstavlja planovima NATO-a, a sa druge strane navesti Rusiju da utiče na Miloševića da prihvati ultimatum”, priča Guskova.

Kaže da je zapad vrlo aktivno radio na tom planu, što je dovelo do promene politike Rusije i to, ističe, vrlo vidljivo.

Guskova navodi i da je 14. aprila Jeljcinj odredio svog predstavnika u pregovaračkom timu Viktora .

“I to je bilo do kraja. Jeljcin je postavio zadatak za Černomirdina: prvo da utiče da se prestane sa bombardovanjem, a drugo, nakon prestanka bombardovanja, pregovori. Černomirdin ništa nije ispunio, već je u potpunosti prihvatio američke planove”, kaže Guskova i dodaje: “Tako je ruska pozicija bila različita, neuspešna i nesamostalna. Rusija je mogla da spreči bombardovanje, ali nije uspela.”

Mas: NATO bombardovanje i nemačko učešće – ispravni

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas smatra da je NATO bombardovanje bivše SR Jugoslavije, pre 20 godina, bilo ispravno, kao i nemačko učešće u toj vojnoj akciji.

“Mišljenja sam da je delovanje NATO bilo ispravno. Ne bih želeo da zamislim šta bi se sve tamo desilo da nije bilo intervencije”, kazao je Mas u izjavi dnevniku “Štutgarter Nahrihten”.

On tvrdi da je Nemačka u tome učestvovala zato što je imala “odgovoran pristup”.

Mas kaže da je Berlin tada video da je bilo “velikog kršenja ljudskih prava, pa sve do masovnih ubistava”.

NATO je 24. marta 1999. započeo agresiju na tadašnju SR Jugoslaviju, a u operaciji zapadne vojne alijanse učestvovali su i nemački avioni.

izvor: RTV