LJUDSKI JE PONEKAD SE OSEĆATI BESPOMOĆNO, NISTE SAMI: Dr Ivana Stašević Karličić otvoreno o psihičkim problemima koji muče građane Srbije

LJUDSKI JE PONEKAD SE OSEĆATI BESPOMOĆNO, NISTE SAMI: Dr Ivana Stašević Karličić otvoreno o psihičkim problemima koji muče građane Srbije

11/03/2019 0 Autor: V.D.

Depresija, anksiozni i sa stresom povezani poremećaji beleže stabilan porasT

Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu, sa službama koje se nalaze u njenom sastavu, doživela je pravu renesansu u poslednjih par godina.

Nekada sumorno mesto za boravak ljudi sa mentalnim problemima, danas je “Laza” klinika na evropskom nivou gde će svi kojima je to potrebno da naiđu na najsavremeniji i najefikasniji tretman od strane ljubaznih profesionalaca.


Na čelu širokog tima koji je svojim radom ovo postigao je doc dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike “Dr Laza Lazarević”, od čijeg dolaska na čelo ove ustanove počinje ubrzano da se radi na stvaranju novih i lepših uslova za pacijente. Smanjena je dužina bolničkog lečenja i skraćeno odvajanje pacijenata od porodice, a povećan je broj usluga i razvijeni programi reintegracije i resocijalizacije. Dr Stašević Karličić je “otvorila dušu” i govorila o svemu što se dešava i dešavalo se u radu ove značajne ustanove…

U kakvom je stanju klinika Laza Lazarević? Šta je dobro, šta ne valja, šta treba da se promeni?
– Aktuelni menadžment zatekao je vrlo kompleksnu situaciju u Klinici, počev od problematičnih finansija pa do nepostojanja definisanih procedura i pravilnika koji se odnose na stručne postupke, organizaciju zdravstvene službe i naročito izvođenje kliničkih studija. Danas, posle godinu i po dana napornog rada širokog tima koji vodi Kliniku, imamo konsolidovanu finansijsku situaciju – zaposleni su prvi put ove godine primili poslednju platu iz 2018.g. u isto vreme kada i zaposleni u celom zdravstvenom sistemu, RFZO je zaključio manji ugovor sa ustanovom zbog ostvarenih ušteda u 2018. godini, uskladili smo sa zakonom sprovođenje kliničkih studija, uveli tzv. “put leka”, čime je obezbeđena stalna kontrola kretanja lekova i sanitetskog materijala od dobavljača do pacijenta, potpisali Protokol o saradnji sa Tužilaštvom i tako dali doprinos multisektorskoj borbi protiv nasilja u porodici.

Potpisali smo i Protokol sa Ministarstvom rada i socijalne zaštite, čime smo psihosocijalni rehabilitacioni tretman uvrstili u široki krug usluga koju pružamo, aktivno smo učestvovali u donošenju nove desetogodišnje Strategije za mentalno zdravlje koju će usvojiti Vlada Srbije. Svesni smo, međutim, da mora još puno da se uradi. I 2019. godina će proći u znaku štednje i racionalizacije troškova, a završetak procesa akreditacije ustanove i nacrta projekta za totalnu rekonstrukciju beogradskog dela klinike koju će, uz podrsku Ministarstva zdravlja finansirati Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, će biti garant za visok nivo kvaliteta usluga zdravstvene zaštite i uslova za rad svih zaposlenih u ustanovi.


Koja je najveća predrasuda koju ljudi gaje prema “Lazi”?
– Biću otvorena. Nije tajna da je psihijatrija uopšte, ne samo ova klinika, na lošem glasu. Laza je paradigma za mesto na koje se ide jer si manje vredan, lud. Fantazije kao što su – represija, zatočeništvo, nehumani uslovi za boravak, kažnjeništvo, neki loši ljudi koji dolaze na posao da bi maltretirali druge, opasnost po život itd, dugi niz godina prate našu ustanovu i obezvređuju izuzetne napore zaposlenih, pacijenata i njihovih porodica da mentalne smetnje budu samo prolazna stanica i šansa da se radi na kvalitetu života i unapređenju zdravlja pojedinca i cele društvene zajednice.

Svedoci smo koliko puta je ovim netačnim predstavama pokušana i manipulacija javnosti objavljivanjem netačnih vesti sa senzacionalističkim naslovima. Svesni smo, zbog toga, koliko je bitna destigmatizacija ove ustanove u cilju šire akcije promocije mentalnog zdravlja u zajednici i time unapređenja javnog zdravlja stanovništva. Zato se otvaramo, hoćemo da nas zaposlene građani prepoznaju kao podršku, ljude sa empatijom koji svakodnevno rade i usavršavaju se da bi nečiji bol u duši učinili lakšim

Kako ocenjujete psihičko zdravlje građana Srbije?
– Nažalost ili na sreću, odgovor na ovo pitanje nije senzacionalan. Srbija kulturološki pripada evropskom civilizacijskom miljeu i psihičko stanje naše nacije ne odudara mnogo od ostalih zemalja Evrope. Depresija, anksiozni i sa stresom povezani poremećaji beleže stabilan porast. Shizofrenija, bipolarni afektivni poremećaj i drugi psihotični poremećaji imaju iste stope učestalosti kroz celu istoriju u celom svetu, pa i kod nas. Što se samoubistva i bolesti zavisnosti tiče, nalazimo se u nivou srednjih stopa učestalosti, gledano u evropskim okvirima. Znači, stanje nije alarmantno, ako gledamo samu pojavu oboljevanja, ali naša slabost u odnosu na neke razvijene zemlje je svakako odnos prema mentalnom zdravlju, mala fokusiranost na preventivne aktivnosti i nešto veći stepen stigmatizacije psihijatrije uopšte. To je ono na čemu moramo hitno da radimo, angažujući celu društvenu zajednicu.

Kakvi su metodi lečenja psihičkih poremećaja u Srbiji, kad se uporede sa Evropom i svetom? Gde smo mi?
– Metode lečenja su u celom svetu standard koji je rezultat aktuelnog stepena naučnog razvoja i konsenzusa stručnjaka. Nacionalni vodiči dobre kliničke prakse u svim razvijenim zemljama su implementirani u oko 70 odsto. U našoj zemlji rade stručnjaci koji suvereno vladaju trenutnim najvišim stručnim standardima u oblasti mentalnog zdravlja, smanjujući vremenom broj bolničkih dana i menjajući živote ljudi sa mentalnim smetnjama na kvalitetan način.
Koji su faktori koji loše utiču na mentalno zdravlje građana?
– Stres, kao civilizacijska tekovina vremena u kojem živimo. Činjenica da živimo sa vise spoljašnjih zahteva nego sto su ih imali naši preci, dovela je do prethodno pomenutog porasta stopa oboljevanja, prvenstveno od depresije. Ovo se naročito odnosi na adaptivni odgovor na promenu društvenih uloga, ubrzan industrijski i ekonomski razvoj, imperativ konkurencije na tržištu itd., uopšteno gledajući. Kada sve ove stvari spustimo do nivoa prosečnog pojedinca, imamo čoveka koji balansira izmedju sebe i društva – prezauzetu i preoterećenu ženu i majku, muškarca koji ima dodatni pritisak statusa u društvu, neprepoznatljivu tradicionalnu porodicu, promenjene kulturne i moralne vrednosti, što sve može da dovede do sloma sposobnosti ličnosti za adaptaciju i pojave bolesti.

Brinu li građani Srbije dovoljno o svom mentalnom zdravlju?
 

– Mislim da ne. Prvenstveno, nisu dobro edukovani o značaju psihičkog zdravlja i blagostanja uopšte, zatim imaju pogrešnu predstavu o tome da je lični diskomfor slabost koje se treba stideti i sakriti je od ostalih, kao i da su određene izmene raspoloženja, mišljenja i životne energije nešto što će ih diskreditovati kao vredne ličnosti – da neće naći emocionalnog partnera, neće se zaposliti itd. U vezi sa tim, najveća je zabluda da smo zbog toga krivci koji se nisu dovoljno potrudili. Da zaključim – tuga, sreća, bes, nervoza, i još mnogo toga su očekivane emocije, ljudski je nekada se osećati bespomoćnim. NISTE SAMI. Zdravstveni sistem Srbije ima resurse koji mogu da pruže pomoć i da zajedno sa celim društvom radi na zdravstvenom prosvećivanju.

Kako treba reagovati kad čovek primeti da neko u njegovom okruženju ima mentalne probleme?
– Ključni su podrška i razumevanje. Kada to nije dovoljno, obraćanje bilo kojem profesionalcu iz domena mentalnog zdravlja (psihijatar, psiholog, socijalni radnik, defektolog…) ili izabranom lekaru jeste najbolje rešenje.

Šta mentalno stabilnu osobu razlikuje od mentalno nestabilne? Šta je tu “glavna stvar”?
– Moja omiljena definicija “normalnosti” je ona koja zdravu ličnost opisuje kao sposobnu da u isto vreme radi i voli jednako uspešno.

Koji je vaš savet, kako u svetu punom žurbe i stresa sačuvati mentalno zdravlje?
– Imati svest o značaju mentalnog zdravlja, upražnjavati tzv. zdrave stilove života i najvažnije od svega – voleti i poštovati sebe, imati vreme za sopstveno zadovoljstvo, kvalitetan odmor i hobi uz stalno negovanje kvalitetnih međuljudskih odnosa uključujući emocionalne partnerske relacije.

Kada čovek treba da se javi u “Lazu”? Koji su to slučajevi, kome treba prvo da se javi?
– Klinika “Dr Laza Lazarević” pruža veliki broj usluga kroz razgranatu mrežu službi, počev od Odeljenja za adolescente i Savetovališta za mlade, preko kliničkih odeljenja za akutne i hronične bolesti, do Službe vanbolničke psihijatrije kojoj su nedavno pridruženi Centar za mentalno zdravlje i SOS linija za prevenciju samoubistva. Srce ustanove je Služba urgentne psihijatrije, jedinstvena u Beogradu, koja 24 sata dnevno, 365 dana u godini zbrinjava najhitnija stanja u psihijatriji, a kojoj gravitira više od 2 miliona stanovnika.

Zloupotrebljavaju li građani Srbije psihoaktivne lekove? Po vašem saznanju, koje su najčešće zloupotrebe?
– Da. Već sam pomenula stope koje Srbiju svrstavaju u zemlje sa srednjim učestalostima. Ključne stvari su, međutim, sledeće:
a) zadatak zdravstvenog sistema je da smanji broj i sanira komplikacije (HIV, hepatitis C…)
b) upozori na svakodnevni rast tržišta novih sintetičkih droga veoma opasnih po zdravlje i
c) zdravstveno obrazovni rad od najranijeg uzrasta u školama i predškolskim ustanovama

Koliko ljudi u Srbiji pati od depresije? Kako se izboriti s njom i na kome je najveća odgovornost?
– Procena je da ima oko 400.000 obolelih. S obzirom na to da je depresija treći vodeći uzrok invalidnosti na svetu, neophodno je prevenirati, odnosno rano i pravovremeno lečiti bolest. U vezi sa tim, uvodi se i obavezni skrining u domove zdravlja… Možda je baš depresija dobar primer da je najbliža okolina obolelog najznačajnija za početak lečenja i podršku koja je neophodna da se taj proces završi.

Dosta se ranije pričalo o lošim uslovima koji vladaju u bolnici u Padinskoj skeli, gde se leče najteži pacijenti. Kakva je sada situacija?


– Ministri Zlatibor Lončar i Aleksandar Antić, zajedno sa tadašnjim gradonačelnikom Sinišom Malim, krajem 2017. godine otvorili su potpuno rekonstruisane kompletne kapacitete za smeštaj i lečenje u delu Klinike u Padinskoj Skeli. Za oko mesec dana biće završeni radovi i zamena kompletne tehnologije kuhinje, vešeraja i ostalih potpornih segmenata tehničke službe klinike, čime će se zaokružiti ukupna investicija od oko 3 miliona evra koju je na osnovu međudržavnog sporazuma donirala Vlada švajcarske konfederacije. Ovo je garant visokih zdravstvenih i energetskih standarda koji su dramatično promenili uslove za lečenje i humanizovali uslove za rad zaposlenih. Sada je to možda najlepši prostor u Srbiji koji je namenjen svrsi lečenja hroničnih duševnih poremećaja. U prelepom ambijentu Dnevne bolnice svakodnevno se rađaju vredna umetnička dela ljudi na čijem vraćanju u društvo radimo i tako pokazujemo da i oni koji imaju mentalne smetnje imaju i mogu da daju mnogo zajednici kojoj pripadaju. S obzirom na komfor, u ovom delu klinike pružamo i vanstandardne usluge iz domena psihosocijalno rehabilitacionog tretmana, odgovarajući na obaveze iz Protokola o saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne zaštite.

Koji je cilj psihoterapije, i u kolikom procentu je ona uspešna?
– Terapija lekovima je danas okosnica lečenja u psihijatriji. Složeni i vrlo individualni plan lečenja u psihijatriji dopunjuje svakako i psihoterapija, čiji oblik i trajanje određuje medicinska indikacija. Postoje stanja koja nemaju dovoljan broj kriterijuma za bolest kod kojih i samo psihoterapija može u potpunosti rešiti problem. Svrha psihoterapije je podrška kao i učenje zdravih načina rešavanja problema u ponašanju, rezonovanju i komunikaciji sa okolinom.

Klinika “Dr Laza Lazarević” je prošle godine ušla u postupak akreditacije. O čemu je ovde tačno reč i dokle se stiglo na tom putu?
– Krajem aprila prošle godine zaključili smo ugovor sa Agencijom za akreditaciju Vlade, čime smo započeli težak i zahtevan rad izrade i implementacije procedura za rad Klinike u celini. Procedure postupanja i pružanja zdravstvene zaštite biće u potpunosti usklađene sa zakonom, odnosno svetskim stručnim standardom, što će biti garantovano stalnim spoljnim nadzorom nezavisnih tela. Proces akreditacije je danas u samom finišu. Usvojili smo više od 120 procedura čiju implementaciju ćemo interno ocenjivati vec od aprila ove godine, a 2. juna očekujemo i spoljne nezavisne ocenjivače čije ocene će Kliniku Laza Lazarevic učiniti prvom akreditovanom psihijatrijskom ustanovom u Srbiji. Istovremeno sa postupkom akreditacije, sa Ministarstvom finansija smo otpočeli uvođenje sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, kako ova značajna ustanova više nikada ne bi bila u stanju u kojem je zatečena krajem 2017. godine. Uvođenje reda, sprovođenje zakona i aktuelnog stručnog standarda je izbor svih zaposlenih čiji je jedini cilj čuvanje života i zdravlja korisnika naših usluga. Ovome u prilog govori i podatak da tokom 2018. godine nismo imali ni jednu prijavu Zaštitniku prava pacijenata, što govori da je trud zaposlenih već dao rezultat.

Za godinu dana kroz “Lazu” prođe oko 40.000 ljudi. Koliko građana Srbije ima mentalne probleme, može li da se nasluti na osnovu ove brojke?
– Da, oko 40.000 pregleda godišnje se realizuje u celoj Klinici, od čega oko 3.000 ljudi biva bolnički lečeno. Na osnovu ovog broja se ne može izvršiti ta vrsta procene. Ovo pre može biti mera spremnosti zdravstvenog sistema da u potpunosti zbrine i kvalitetno odgovori na sve potrebe osiguranika, kao i onih koji to nisu.

U čemu se u našem zdravstvenom sistemu sastoji primarna psihijatrijska pomoć? Kako ovo funkcioniše?
– Zdravstveni sistem raspolaže razvijenom infrastrukturom i edukovanim ljudskim resursom iz domena mentalnog zdravlja. Na primarnom nivou zdravstvene zaštite, u domovima zdravlja, postoje psihijatri i psiholozi koji za sve korisnike usluga na čije potrebe ne mogu da odgovore iz bilo kojih razloga (npr. komplikovana problematika), preko Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, automatski zakazuju u najbližoj zdravstvenoj ustanovi sekundarnog ili tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. Zbog dovoljnih resursa, za sada ne postoji problem zakazivanja termina u ovom domenu zdravstvene zaštite.

Vaša klinika je otvorila Centar za mentalno zdravlje u palati Beograđanka, gde svi građani mogu doći bez uputa i dobiti pomoć od stručnjaka. Kakav je odziv građana?
– Centar se nalazi na 20. spratu Beograđanke i za nešto više od godinu dana, svakog radnog dana od 9 do 18 sati, bez uputa, plaćanja ili zakazivanja, stručnu pomoć je zatražilo i dobilo više od 5.000 građana. Kako broj korisnika usluga Centra raste, nameće se potreba za širenjem mreže u Beogradu i u unutrašnjosti.

Plaše li se ljudi u Srbiji da odu kod psihijatra, zbog stigmatizacije? Kako se boriti protiv ovoga?
 

– Stigmatizacija psihijatrije je svetski fenomen. U Srbiji je mozda nesto više izražen nego u razvijenim zemljana. Stalni rad na prosvećivanju stanovništva i pozitivna uloga medija u promociji mentalnog zdravlja mogu znatno da doprinesu naporima države da destigmatizuje i detabuizira psihijatriju i na taj način unapredi javno zdravlje nacije. Nije sramota biti tužan. Nije opasno za položaj u društvu otići kod psihologa. Pregled ne boli. Razgovor nekada oslobađa teskobe. Razumevanje je najbolji lek za dušu. Ovo poslednje je naziv široke kampanje za destigmatizaciju koju Klinika sprovodi pod pokroviteljstvom Ministarstva Zdravlja od 10. oktobra 2017. U toj kampanji odavno nismo sami – lokalna samouprava, kulturne institucije, sportski radnici, mediji (naročito imponuje pridruživanje Adria medija grupe akciji) i pojedinci volonteri i donatori svesrdno nam pomažu u ovoj borbi. Zato znamo da smo na pravom putu i da ćemo u dogledno vreme postati tolerantnije i humanije društvo koje zdravije živi.

Gde je Srbija u odnosu na ostale zemlje, kad je reč o broju samoubistava?
– Sa oko 1.500 izvršenih samoubistava godišnje, Srbija se nalazi na 13. mestu u Evropi. Uopšteno gledano, mi nismo zemlja sa visokom stopom samoubistva, ali nas to ne čini manje odgovornima u naporima da prevenciju nametnemo kao prioritet. Svaki ljudski život je važan i predstavlja najveću dragocenost koju smo mogli dobiti.

Kako pomoći potencijalnom samoubici? Kako ga prepoznati? Kako vi pomažete nekome ko je pokušao da se ubije i koliko ste uspešni u tome?
– Vodeći faktori rizika za samoubistvo su prethodni pokušaj, bolest – prvenstveno depresija, zatim bolesti zavisnosti i shizofrenija i poremećaj ličnosti. Osobe koje zbog poremećaja raspoloženja, visokog nivoa napetosti i poremećaja mišljenja gube funkcionalnost na poslu i međuljudskim odnosima tj. izoluju se, svakako zavređuju podršku i savet da se jave stručnjaku. Psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, izabrani lekari, medicinske sestre su dobre adrese da dobijete pomoć u krizi. Bilo koja dežurna služba najbliže zdravstvene ustanove, Centar za mentalno zdravlje, služba za hitnu medicinsku pomoć su takođe u mogućnosti da pomognu. Klinika Laza Lazarević, osim stalno dežurne službe urgentne psihijatrije ima aktivan link na svom sajtu koji nudi osnovne smernice u vezi sa samoubistvom kao i 24 časa otvorenu SOS liniju za prevenciju samoubistva. Stručnjaci klinike Laza Lazarević svakodnevno, nakon intervencija kojima se zbrinjava telesno zdravlje, leče ljude koji su pokušali samobistvo i naravno, imaju veliki postotak uspeha. Ono što moram da naglasim, samoubistvo nikada nije iskorenjeno, što naglašava značaj prevencije.

Nedavno je otvorena i prva SOS linija za prevencjiu samoubistva. Kako ona funkcioniše? Ima li uspeha?
– 16. januara ove godine, ministar zdravlja je u Klinici Laza Lazarević otvorio prvu nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida. Do sada smo imali više od 900 poziva iz cele Srbije. Linija radi 24 časa, a na njoj rade visoki strukovni tehničari sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj problematici. Oni ne daju gotova rešenja niti dijagnozu i terapiju. Njihova uloga je da pruže pomoć u krizi, saznanje da izlaz postoji i objasne najbrži način da se efikasno krećete kroz zdravstveni sistem kako biste dobili stručnu pomoć. Projekat je delo stručnog tima psihijatara i psihologa naše klinike i baziran je na doktrini SZO koja se odnosi na prevenciju samoubistva. U vezi sa tim, u pravilnim razmacima od dve do tri nedelje zaposleni na liniji prolaze standardne edukativne programe sa sertifikovanim psihoterapeutima, specijalistima kliničke psihologije. Uspeh svih preventivnih programa i akcija se meri godinama i decenijama. Prva evaluacija rada naše linije biće sledećeg meseca i tada ćemo prvi put razmotriti njene eventualne slabosti koje će zahtevati njen dalji razvoj i unapređenje u svakom smislu.

Da li su Crkva i psihoterapija komplementarni?
– Gledajući u prošlost, Crkva se može smatrati pretečom psihoterapijske podrške. I danas ona ima tu ulogu među svojim vernicima jer baštini ulogu duhovnika i propagira lični razvoj u zrelu ličnost svojom idejom univerzalne ljubavi. Možda je ovo dobar trenutak da pohvalimo napore i brigu Crkve za zdravlje svojih vernika, pomenuvši dugogodišnji volonterski rad mnogih psihijatra i psihologa u Savetodavnom pastirskom centru SPC u zgradi Beograđanke, preventivni i terapijski rad sa vernicima pri manastiru Ćelije u Valjevu, itd. Ne bih da umanjim ni značaj sveštenstva drugih konfesija koji u istom duhu takođe rade sa svojim vernicima i stalno sarađuju sa zdravstvenim sistemom u naporu da promovišu zdrav stil života svojih vernika.
Kad neko ima mentalne probleme, često je u dilemi, da li da poseti državnog ili privatnog psihoterapeuta. Koja je vaša preporuka?
– Biću možda subjektivna, ali moje mišljenje je da je u Srbiji još uvek mnogo kvalitetniji deo zdravstvenog sistema upravo onaj koji pripada javnom sektoru. Moja preporuka građanima je da, u svakom slučaju uvek biraju ustanove i ordinacije koje imaju dozvolu Ministarstva zdravlja za vršenje zdravstvene delatnosti.

Izvor: Kurir

.