NATO agresija ne sme da se zaboravi!

NATO agresija ne sme da se zaboravi!

22/03/2019 0 Autor: V.D.

BEOGRAD – 

NATO agresiju ne smemo da zaboravimo, o tome moramo da pričamo kako bi deca i buduća pokolenja znala kako da učine da se to više nikada ne ponovi ni u Srbiji, niti bilo gde na svetu, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Đorđević je, na međunarodnoj dvodnevnoj konferenciji pod nazivom “Mir i napredak umesto ratova i siromaštva”, koja se održava u Domu Vojske Srbije, a koju organizuje Beogradski forum za svet ravnopravnih, SUBNOR Srbije, Društvo srpskih domaćina, povodom 20 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju, rekao da se Srbiji dešavalo mnogo ružnih stvari u istoriji.

Beograd, 23. januara 2019.- Ministar za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja Zoran Djordjevic (na slici) govori na sastanku. Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu odrzali su sastanak sa pravnim licima i preduzetnicima koji poseduju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Cilj odrzavanja sastanka jeste razmena iskustava i predloga za unapredjenje rada pravnih lica i preduzetnika sa licencom. FOTO TANJUG/ DIMITRIJE GOLL/ nr

“Činjenica je da je Srbija uvek birala pravu stranu i bila na strani pobednika. Neki danas treba da razmisle na čijoj su strani”, rekao je Đorđević.

Kako je rekao, 1999. godine, za vreme NATO agresije, 78 dana bilo je vrlo teško boriti se protiv svih, a pri tom se osećati usamljeno, jer Srbija je tada imala samo podršku u smislu da smo znali da imamo i prijatelje, ali nije mogla imati vojnu podršku.

“To da smo na pravoj strani i da želimo slobodu održalo nas je sve”, rekao je Đorđević i dodao da nas je sve u zemlji do 2012. godine bilo maltene sramota od toga što nam se dogodilo, te da je tek dolaskom sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića na čelo Vlade Srbije i željom da se nešto promeni izabrano, prema rečima Đorđevića, blagu reč da je to što nam se desilo agresija.

“Ta agresija nije trajala samo 78 dana, nastavilo se i do danas, posledice su prisutne”, rekao je Đorđević i podsetio da je stradalo oko 3.000 ljudi, vojnika, policajaca, civila, dece.

Kako je kazao, broj nastradalih nije konačan, oni se mogu brojati i danas, jer i danas umiru oni za koje se “ne zna da li je to zato što im je vreme ili zbog posledica na zdravlje zbog bombardovanja”.

“Mi smo veliki narod, mali po broju, ali narod koji ume da oprašta. Međutim, ne smemo da zaboravimo. NATO agresiju ne smemo da zaboravimo, o njoj moramo da pričamo kako bi deca znala kako da se ponašaju kako se to više nikada ne bi ponovilo, ne samo nama, već nigde u svetu. I danas postoje žarišta, ali ovo ne sme da se ponovi”, kaže ministar.

On je istakao da Vlada Srbije i predsednik Vučić vode slobodarsku politiku, i dodao da Srbija ne želi konfrotaciju ni sa kim, niti bilo koje ratove u čitavom svetu koji donose siromaštvo.

“Srbija je slobodarska zemlja. NATO agresija nam se desila, ali naša država je danas spremna da odbrani bilo koji deo svoje teritorije. Nećemo dozvoliti da nam se desi ponovo ono što se dešavalo našem narodu. Srbija je spremna da odbrani svoj narod”, naveo je Đorđević.

Vladika bački Irinej Bulović kazao je da Crkva kroz istoriju, a posebno od dana agresije neguje kulturu sećanja i nalazi se u epicentru te kulture, kao i da prvenstveno neguje molitveno sećanje i to sa uverenjem da žrtve nisu mrtve, već su mrtvi dželati tih žrtava.

Ističe da, nažalost, i danas postoji propaganda koja žrtve pokazuje kao ubice, a ubice kao žrtve i dodaje da će trebati vremena da se ta “zatrovana duhovna atmosfera raščisti”.

Predsednik Saveta Srba Crne Gore Momčilo Vuksanović kazao je da potpisivanjem primirja u Kumanovu zločini NATO alijanse na SR Jugoslaviju nisu prestali i naveo da je sadašnje rukovodstvo Crne Gore, ne pitajući svoje građane, državu učlanilo u NATO.

“To je najveće beščašće, aktuelna vlast je na taj način opravdala zločine nad svojim narodom, a stradanje našeg prostora se nastavlja. Bombe su ostavile strašne posledice, pa je jasno da je broj obolelih od raka izazvanih zbog bombardovanja sve veći, u Crnoj Gori je utrostručen”, kazao je Vuksanović i dodao da je u Crnoj Gori pokrenuta inicijativa za formiranje parlamentarne komisije za ispitivanje posledica bombardovanja.

U ime srpske dijaspore, na konferenciji se obratio Mihailo Gavrilović, Srbin iz Londona, koji od svoje 11 godine živi u inostranstvu, koji je najveći deo vremena živeo u Britaniji, a osam godina u Nemačkoj.

“Sve te države su članice NATO-a. Možete da zamislite kako smo se osećali kada smo bili izloženi demonizaciji Srbije i Srba”, kazao je Gavrilović i istakao da su bombe po Srbiji i Crnoj Gori padale 1999. godine, ali da je medijski rat počeo bar 10 godina ranije.

U ime humanitarnih organizacija SOS Jugoslavija i SOS Kosovo i Metohija prisutnima se obratio Enriko Vinja koji je istakao da i nakon 20 godina od NATO agresije potrebno je podržati i pomoći srpskom narodu u južnoj pokrajini, koji i u 21. veku žive u enklavama.

Kako kaže, njemu je situacija na KiM poznata i iz “prve ruke”, jer često odlazi i posećuje Srbe u enklavama, južno od Ibra, tako da su mu poznati i problemi Srba koje izaziva i danas, navodi, UČK-a.

“Poznati su mi problemi sa UČK-a. I danas samo mogu da odem na KiM uz pratnju KFOR-a, a Srbi mi stalno kažu istu stvar – moraš da govoriš u ime nas, nemoj da nas ostaviš same u enklavama”, kazao je Vinja.

Ističe da je važno ostati uz Srbe sa Kosova i Metohije, pomoći im da se suprotstave vojnoj eskalaciji i mogućem ratu i podržati njihov miran način borbe i njihovu pregovaračku poziciju.

“Potrebno je ostati uz njih i podržati njihovu želju za mirom”, kazao je Vinja.

izvor: RTV