Počeli evropski izbori

Počeli evropski izbori

23/05/2019 0 Autor: V.D.

BRISEL – 

Oko 400 miliona Evropljana iz 28 zemalja članica EU od danas do nedelje biraju svoje predstavnike za Evropski parlament u narednih pet godina.

...

Prvi na glasanje danas izlaze Holanđani i Britanci, dok će se u najvećem broju članica evropski izbori održati u nedelju 26. maja.

Rezultati koji će odrediti sastav devetog saziva Evropskog parlamenta biće poznati istog dana oko 22 časa.

epa07366625 Members of Parliament vote on the EU-Singapore trade agreement at the European Parliament in Strasbourg, France, 13 February 2019. EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Svakih pet godina od 1979.godine građani zemalja članica EU biraju svoje predstavnike za Evropski parlament kao jedino telo EU koje se bira direktno na izborima.

Kao i na prethodnim izborima 2014. godine i ove godine bira se ukupno 751 poslanik iz 28 država članica.

Poslanici se biraju proporcionalno, tako da manje članice kao što su Malta ili Luksemburg imaju po 6 poslanika, dok najviše poslanika Evropskog parlamenta dolazi iz Nemačke (96) i Francuske (74).

Velika Britanije će ponovo imati 73 mesta u Parlamentu u Briselu sve do završetka procesa ratifikacije povlačanja iz EU.

Planirano je da se nakon Bregzita broj poslanika u Evropskom parlamentu smanji na 705 pri čemu bi 27 mesta bilo dodeljeno drugim zemljama članicama.

Prema procenama analitičara i istraživanju javnog mnjenja u EU, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamenta trenutno vodeće, ali i najstarije snage evropskog desnog i levog centra i dalje održe parlamentarnu većinu.

Poslednje procene su da će trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) i pored pada sa trenutnih 217 mesta ostati najmnogobrojnija sa očekivanih 180 poslanika.

Za njom dolaze Socijal-demokrate (SD) sa očekivanih 149 poslanika (u odnosu na 188 iz postojećeg saziva), Alijansa liberala i demokrata ( ALDE) sa 76 i Zeleni sa očekivanih 57 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Pored pada broja tzv “tradicionalnih stranaka”, očekuje se da u devetom sazivu Evropskog parlamenta stranke krajnje desnice osvoje više mandata.

Poslednja istraživanja govore da bi politička grupacija Evropa nacija i sloboda (ENF) na čelu sa poslanicima francuskog Narodnog fronta Mari Le Pen moga da ovoga puta dobije 62 poslaničkih mesta u odnosu na 37 iz postojećeg saziva.

I pored vidnog jačanja populista i porasta njihovog broja u Evropskom parlamentu ne očekuje se da to u većoj meri utiče na sam rad Parlamenta kako zbog i dalje jakih stranka “centra” tako i zbog ideološke podeljenosti među populistima koji ni u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta nisu mogli da formiraju veću i uticajniju koaliciju.

Odnos snaga u Evropskom parlamentu zavisiće i od izlaznosti na evropske izbore.

Analitičari procenjuju da populisti imaju “relativno stabilnu bazu” glasača od oko 10 procenata i da bi ostale stranke trebalo da više rade na predizbornim kampanjama kako bi animirale

Pored već pomenutog konzervativca Manfreda Vebera koji slovi za najjačeg kandidata i za mesto budućeg predsednika Evropske komisije, u debati su se našli prvi sa liste socijaldemokrata Frans Timermans, Margaret Vestager ispred Liberala i demokrata, Ska Keler predstavnica Zelenih kao i češki poslanik Jan Zahradil i većini Evropljana relativno do potpuno nepoznati Niko Kue ispred Evropske levice.

Po inauguraciji novog saziva Evropskog parlamenta, zakazanoj za 2. jul, parlament će krenuti u izbor novog predsednika Evropske komisije, a tokom septembra i oktobra odvijaće se i debate evropskih poslanika sa kandidatima za nove komesare koji bi trebalo da stupe na dužnost početkom novembra u okviru novog saziva Evropske komisije.

Pored toga ššto odlučuje ko će da sedi u Evropskoj komisiji, uz mogućnost procene rada komesara pa i raspuštanja cele Komisije, Evropski parlament ima ulogu da usvaja zakone koje predlaže Evropska komisija, a odobrava Evropski savet.

izvor: RTV