Podstičite decu da maštaju, jer tako rastu

Podstičite decu da maštaju, jer tako rastu

19/03/2019 0 Autor: V.D.

NOVI SAD – 

Svet moderne tehnologije prilično je lišen mašte, a današnji mališani provode sve više vremena ispred televizora i kompjutera. Na taj način oni se ne igraju i ne smišljaju kako će se zabaviti. Roditeljima je lakše da im puste DVD sa omiljenim crtaćima ili kompjuterske igrice, ali na duže staze, kažu psiholozi, to nije dobro rešenje.

Deca bi trebalo da znaju kako da se zabave samostalno, da izmaštaju neku igricu kada im je dosadno i da se fizički angažuju. Potrebno im je podsticajno okruženje koje će razvijati njihovu kreativnost.

Little hands drawing between school supplies and apples

A mašta je beskrajna i veoma utiče na razvoj dečije ličnosti. Zato nikada nemojte opominjati dete ako je nacrtalo žuto more, zeleno nebo ili crvenu šumu. To je stvar mašte i dozvolite mu da se razvija, kad god i kako god hoće.

Osim crtanja i pisanje je odličan način da se podstiče mašta. Dete koje piše pesme ili priče treba ohrabrivati da to radi što češće. Odličan način da razvijate dečiju maštu je čitanje bajki, priča i igranje zanimljivih igara kao što su “Na slovo na slovo”, “Pogodi predmet” i sl.

Psiholozi tvrde da deca počinju da razvijaju maštu čim postanu svesna sveta oko sebe. Vremenom kako dete raste, granica između mašte i stvarnosti postaje sve jasnija. Do početka druge godine dete ispoljava razvijenu “reproduktivnu” maštu identifikujući stvarne predmete sa onima koje vidi u slikovnicama i obrnuto. Kasnije kada počne da crta, ono u tim škrabotinama nalazi sličnost sa stvarnim predmetima i polako se pojavljuje tzv. “stvaralačka” mašta koja se kasnije razvija kroz knjige, bajke i priče.

Do predškolskog uzrasta mališani nisu u stanju da uvek razaznaju šta je “izmišljeno”, a šta je stvarno. Mašta im je tada najintezivnija, pa je najviše treba i podsticati.

Kada deca krenu u školu nije loše upisati ih na kurs ili u školicu u kojoj će moći kreativno da se izražavaju. U zavisnosti od afiniteta, u umetničkoj radionici, školici plesa ili glume, dete će nastaviti da razvija maštu i neguje svoje talente.

Istraživanja pokazuju da deca koja potiču iz porodica u kojima se otvoreno razgovaralo o svemu, imaju razvijeniju maštu, iskrenija su, imaju jasnije želje i ideje, nemaju strah od različitosti, a često imaju i veći koeficient inteligencije.

Razlika između mašte i laži

Jedina “zamka” maštanja jeste laž, upozoravaju psiholozi. Naime, mališani sa razvijenom maštom ponekad umeju dobro da sakriju istinu. Ipak, to ne bi trebalo preterano da vas brine, jer je to normalna faza u odrastanju.

Do pete godine, deca ne umeju svesno da prećute istinu, a tek u osmoj godini sposobna su da smisle priču i zaplet, sa ciljem da se izvuku iz neke neprijatne situacije ili da izbegnu kaznu.

Otvorenim razgovorom treba da podstičete iskrenost, ali to znači da ste spremni da dete pohvalite i kada vam kaže nešto što je neprijatno i što se kosi sa vašim pravilima vaspitanja. Objasnite mu da je sjajno to što ume da mašta i smišlja različite priče, ali da je jako važno da ih ne koristi kada iskreno razgovarate.

Što su deca starija, razlika između laži i istine postajaće sve jasnija.

Zašto je mašta važna?

Mašta je nezamenljiva čar detinjstva, ona predstavlja detetov “duševni” život. Pomoću nje ono ispunjava nedostatak ličnog iskustva i znanja, proširuje vidike i umne sposobnosti. Stvaralačka mašta pomaže detetu da spozna svet oko sebe, usvoji osnovne pojmove i pravila, napravi razliku između dobra i zla.

Igra je najbolja osnova da se mašta pravilno razvija i treba je shvatiti kao neophodnu pripremu za kasniji život. Ona neguje intelektualni razvitak deteta, otklanja strah, jača sigurnost, pojačava volju i povećava socijalne veštine.

izvor: RTV