Srbija tražila kredit od Rusije od 172,5 miliona evra za izgradnju dipečerskog centra

Srbija tražila kredit od Rusije od 172,5 miliona evra za izgradnju dipečerskog centra

14/03/2019 0 Autor: V.D.

BEOGRAD – 

Srbija je tražila novi kredit od Ruske Federacije u iznosu od 172,5 miliona evra kako bi se finansirala izgradnja Jedinstvenog Dispečerskog centra (JDC).  

Radi se o centru za upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji i izgradnju železničke infrastrukture, a naredni korak za novi ruski kredit podrazumeva usaglašavanje Međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o novom ruskom izvoznom kreditu, navode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture.

Jagodina, 24. oktobra 2018.- Dvokolosecna pruga Gilje-Cuprija-Paracin, na zeleznickom “koridoru 10”, kojom se od pre tri godine odvija celokupan medjunarodni zeleznicki transportni saobracaj kroz Pomoravlje, funkcionise izvrsno. FOTO TANJUG/ DUSAN ANICIC/ nr

Potpisivanje ovog sporazuma očekuje se u prvoj polovini ove godine, navode u resornom ministarstvu. 

Takođe podsećaju da se Ministarstvo finansija obratilo krajem 2018. sa tim zahtevom Ruskoj Federaciji.

Ugovor o izgradnji Jedinstvenog Dispecerskog centra i izvodenju radova na železnickoj infrastrukturi potpisan je 17. januara tokom posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji, između preduzeća “Infrastruktura železnice Srbije” i “RŽD International” (Ruske železnice). 

Ugovorom su predvideni radovi i projektovanje u vrednosti od 230 miliona evra, a od ruske strane je tražen kredit za 75 odsto vrednosti projekata odnosno za iznos 172,5 miliona evra.

Predviđena je realizacija tri projekta iz domena projektovanja i izgradnje železnicke infrastrukture i to radovi na izgradnji elektrotehnicke infrastrukture na deonici Stara Pazova – Novi Sad (40,4 km), procenjene vrednosti 91,9 miliona evra, zatim izgradnja Jedinstvenog dispecerskog centra za upravljanje saobracajem vozova u Srbiji.

Projekat obuhvata projektovanje i izgradnju komponenti dispecerskog centra po novom proširenom projektnom zadatku, kojim je predvidena i funkcija upravljanja saobracaja i na pruzi Beograd – Subotica – državna granica – Budimpešta.

Predvidena sredstva za ovaj projekat su oko 127,4 miliona evra.

Takođe će biti sprovedena i izrada projektno-tehnicke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Valjevo – Vrbnica – državna granica, sa ciljem da se rekonstruišu sve deonice takozvane barske pruge u Srbiji.

Procenjena vrednost projektovanja je 10,7 miliona evra (procenjuje se da je vrednost investicije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Valjevo – Vrbnica – državna granica oko 400 miliona evra).

Projekat je inicijalno bio planiran da se realizuje kroz prethodni međudržavni zajam za železnicu od Ruske Federacije, s tim da je u međuvremenu zahtev za finansiranje proširen i na deonicu brze pruge na kojoj radove izvode Ruske železnice, zbog cega je projekat JDC odložen i bice realizovan u okviru nastavka ruskog kredita za realizaciju železnice.

Iz resornog ministarstva napominju da je RŽD Internešnel” kroz realizaciju radova na deonici Stara Pazova – Novi Sad, prva kompanija koja ce u Srbiji isporuciti i ugraditi signalno-sigurnosne uredaje nivo ECTS-2 koji su po evropskim normama neophodni na prugama velikih brzina, a daljinsko upravljanje predstavlja tehnicki i tehnološki produžetak ovog sistema.

Iz kompanije “RZZD Internešenel” pre 15-ak dana je saopšteno da je radna grupa koju čine ruski i srpski stručnjaci, počela radove na pripremi projekta za izgradnju Jedinstvenog dispečerskog centra (JDC) za upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji.

Tada je saopšteno i da su u toku aktivnosti pregleda objekata na terenu kako bi se stekao uvid u stvarno stanje infrastrukture železnice Srbije, a u cilju pripreme precizirane tehničke i komercijalne ponude za organizaciju JDC.

Jedinstveni dispečerski centar će omogućiti implementaciju novih tehnologija za upravljanje prevoznim procesom i stalnu kontrolu saobraćaja vozova, povećaće propusnu moć železničke pruge, optimizovati operativne troškove i povećati bezbednost saobraćaja na evropskim saobraćajnim koridorima 10 i 11.

izvor: RTV